Процењујући дело Доситејеве школе из Новог Сада у протеклих пет деценија рада и постојања мислимо да је она оставила значајан траг у образовању Детелинаре и Новог Сада.
Протеклих педесет година рада школе довољно је дуг период да се објективно процени допринос који је ова школа дала генерацијама деце које је образовала.
Све је почело 60. година прошлог века у насељу Детелинара, тада предграђу града. Почело се са 382 ђака у 13 одељења са 8 учитељица и 5 наставника. У годинама које су долазиле број деце је растао, зграда се дограђивала, наставни кадар се повећавао… Године и деценије за нама достојни су сведоци многих награда и признања што у сваком од нас буде понос. Тако је још давне 1967. године нашим ученицима припало прво место на тадашњем савезном такмичењу из историје и географије, па три године касније прва награда и пријем код Тита у оквиру Југословенских пионирских игара, па многе златне медаље на савезним такмичењима у научно-техничком и радном стваралаштву, прва места на конкурсима литерарним, ваздухопловног моделарства, рецитаторским и хорским смотрама, спортским такмичењима, биологији, српском језику, физици, енглеском и немачком језику… А као врхунац рада који је прешао и границе наше земље и понео име наше школе у далеку Џакарту 2005. године је 3. награда на Светској олимпијади из физике.
Наши ученици су сво залагање запослених уградили преко успеха у свом даљем одрастању, школовању, као и у животу. Тако су наши некадашњи ђаци израсли и израстају стваралачким духом у успешне и надахнуте људе. Данас су то доктори наука, универзитетски професори, лекари, славни спортисти, врхунски уметници, успешни предузетници и многи обични, вредни и честити људи који су много пута осветлали образ себи, нашем граду и земљи. И наравно својој првој школи.
Поред рада и учења школа се увек посебно издвајала по хуманости и солидарности преко сакупљених ђачких торби за вијетнамску децу, сакупљених књига за црногорске библиотеке, старе хартије за рециклажу, новчаних прилога за операције и рањене у прошлим ратовима, пакетиће за децу из Липљана… Има нас сада расутих по целом свету и на свим континентима. Ниједан од свих тих великих подвига није ствар случајности. Иза свега је стојао и стоји предан рад и труд наставника школе, и њихова амбиција да знање и човечност победи. Сви су у ових пола века постојања уложили максимум себе: и деца, и родитељи и запослени. Од почетка постојања са поносом можемо рећи да смо ШКОЛА СА ДУШОМ.
Надам се да ћемо и у наредним генерацијама пружати максимално знање, неговање хуманости, човечности и разумевање. И зато, као што велики и мудри Доситеј рече, дођите по „совјете здравога разума“.
Директор школе, Паунић Станимир
новембар, 2010.
